Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНК

:7

и кнезови српски из Карађорђевог устанка, који су, 1813. год. били прешли у Аустрију, како су чули за Милошев устанак, почели враћати се у Србију у намери, да се придруже новим устаницима и да бију Турке, и Милош је за то мислио да треба да се састане с некима од њих и споразуме о јединству у раду и о набави муниције. Сем тога требао је и да нареди да се, у београдском крају, боље пази на београдску тврђаву, да не могу Турци, као што је Ћаја-паша урадио, да излазе из тврђаве и притичу у помоћ Турцима у унутрашњости Србије.

За то је Милош предао команду над свом својом војском, своме брату Јовану, Милићу Дринчићу и Јовану Добрачи, и спремио се да са Игуманом враћевачким, Милентијем Павловићем и Симом Паштрмцем, пође у београдски крај, и део Србије дуж Саве, препоручивши својим заступницима, да не дирају ни пошто Турке у Чачку, док се он не врати, већ да се само бране од њих, ако би их они напали и да им не даду никуд ван Чачка у народ.

Ну, Милош је морао одложити свој пут у тај мах, јер му је баш тада стигао глас, да Турци Ваљевци, иду испреко Маљена, Чачку у помоћ, под командом Селима Ћехајића п Мус-аге Балабана.

Милош за то оправи одмах против ових Турака: Милића Дринчића с нешто српске војске и овај их је, са Јованом Мићићем дечекао у Дружетићима, разбио и потискао натраг к Ваљеву.

По одласку Милошевом са Љубића, после овога, Турци су били за неко време са свим мирни и нису никако дирали у Србе на Љубићу, али су се међу тим, намножавали знатно у Чачку придоласком нових турских чета из ново-пазарског краја, и осталих граничних крајева турске царевине. |