Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 29

вреда с почетка, гањали и робили српске збегове под Овчаром , кад се је много српског света, особито женскиња, подавило у Морави, само да се спасе турскога ропства, и срећа је што су се нашли ту, с нешто мало наоружаних Срба, игуман тројички Филимон и Радован Шибинац, те су одбили Турке и сузбили их у Чачак, где су ови и опет, одвели собом доста српског робља,

Од прилике две недеље дана после тога, — око

20. маја — вратио се војвода Милош и дошао је опет на Љубић,

Он је тада. АОВЕћ собом доста ваљевске војске Љижане — под Луком Грбовићем, и Посавину са доста, драговољаца, које је предводио војвода Павле Цукић.

И нешто Београђана дошло је тада с Милошем, али су Србе највише обрадовала два топа, које је Милош, са двојим колима муниције, довукао са собом. Један од ових топова добили су Срби на Палежу — Обреновцу —, а

Милош је 25. априла —- 1815. — одбио напад врањскога паше на Љубић, и неки дан после тога, кад су одбијени Турци Ваљевци на Дружетићу, отишао је у београдски крај.

Милош је, за време док није био на Љубићу и на Чачку, ослободио Палеж — Обреновац — и Ваљево, и пошто је провео на путу дваестину дана, дошао је опет на Љубић.

Ово и овако даје се извести и из онога што С, Милутиновић каже у својој Историји на стр. 247, пошто је испричао турске нападе

на српске збегове......, уза петнаест и више дана, тако се ту проведе..,.... док једно јутро исти Милош.,.... обрете се опет на Љубићском брду».

Према свему овоме држим да су Турци 4, маја 1815. год. нападали на српске збегове под Овчаром,

Ову примедбу иставио сам 1890. год. кад сам ово писао; ну, на годину дана после тога, нашао сам, у потврду ње, у Гласнику ХХУ, 1869. год. стр. 85, запис, са минеја манастира Благовештења, који је преписао г, П. Срећковић и који гласи: Нагнаше Турци збег те се давио у Морави против преображења 2. маја 1815. 200,