Годишњица Николе Чупића

52 КАН Зе АРАНИВ из ДРУГОГ СРПСКОГ ХРВЕКА

довео собом Кнез Теодосије, који је ради тога био изаслат пред Ћаја-пашу..

Овако олако доћи у Крагујевац Турцима у помоћ, могло је бити само за то што су баш у то време, многи Срби, по заповести Мплошевој, били отишли, под командом Хаџи - Милутина Гарашанина, у Кљештевицу, да не далу Ћаја- Паши продрети кроз њу и допрети у Чачак.

Кад су, после овога, Срби чули да Ћаја- паша успешно продире к Чачку, Јасеничани и Лепеничани, почели су мало колебати се и многи разилазити својим кућама; ну срећа је што су Гружани, под Добрачом, остали постојани и нису хтели маћи се са свога места.

Подоста после тога, кад се појавио међ Србима Крагујевчанима, њихов стари Кнез Петар Оташевић и настао им причати: како ће скоро доћи из Аустрије многи Фрајкори Србима у помоћ, почели су поново прикупљати се око Крагујевпа и Јасеничани и Лепеничани.

То је био срећан удес за Србе који су били ту, јер је баш тада стигла заповест од војводе Милоша, да нешто од Крагујевачке војске, похита у помоћ Србима на Љубићу, куд је одмах и отишао кнез Јован Добрача · са 500 својих Гружана. |

У то време, пошли су у помоћ Пе у Крагујевцу, Турци Јагодинци, пи то баш овда, кад су Јасеничани и Лепеничани најжешће били стеснили Турке Крагујевчане у њиховоме опкопу,

Ну, хиљаду добро спремљених и добро наоружаних Турака Јагодинаца, није могло да приђе Крагујевцу, док прво не растера Србе Јагодинце из њихова утврђена стадишта у Таборишту и на Белици, где су се ови искупили да спрече везу Турака из међу Јагодине и Крагујевца. Срби на Таборишту, дочекали су Турке Јагодинце вешто и тако храбро, да је у боју ту, од хиљаду њих