Годишњица Николе Чупића

56 РАТНИ ДОГАЋАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Срба, и посео с њоме тврђаву Кулич на ушћу Мораве; друга чета Срба била је у селу Јабучју у дну Годомина, на путу између Смедерева и Пожаревца.

Обе оне чувале су : да се Турци Смедеревци и Турци Пожаревљани не састају и не договарају.

К овим двема четама дошао је у скоро, и војвода Стреља, који се од 1813. год. бавио у Аустрији, па је тада, чувши да се Срби поново под Милошем дижу на Турке, похитао у Србију да се и он опет, крви и коље с њима.

Чете су ове увећане убрзо, придоласком многих драговољаца и бећара из Смедерева, који су се уклонили из тога места па прихватили оружја и придружили српским устаницима.

Чувши за ово и за Милоша у Шумадији, Турци Пожаревљани , почели су одмах пазити озбилније на Србе овога краја, и дозвали су к себи: Јована Милића Омољца — из Лазнице и кнеза Нешу из Лучице, и, препоручивши им да добро мотре на свој народ, упутили су их својим кућама; али им нису дали ни прилике ни времена за то.

Кад су ови кнезови хтели да пођу својим кућама, Турци су насред пожаревачког трга, убили кнеза Јована, и ранили кнеза Нешу, те се овај, силом, тако рањен, уклонио својој кући,

Наскоро за тим, Турци су стрпали у своје затворе од чувенијих Пожаревљана: СОтевана Јевтића — Брку —, Павла Бојаџију, Илију Абаџију, Црног Ћорђа — хлебара –, Тодора Дунђерина и Ђорђа Касапина, са још једно сто других грађана пожаревачких.

Неки Рајица Милетић, трговчић из Пожаревца, побојавши се тада и за своју главу, умакне одмах из града, и узевши собом Драгана и Николу, сељаке из Ба-