Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 81

Кад су кнезови похватали опште рачуне своје кнесине, долазили: су паши београдском, те им је и он показао трошкове своје, своје војске и својих чиновника, и кнезови су тада делили целокупну суму на кнежине, према броју пореских глава и према плодности земље, па прикупљали порезе и доносили их и предавали паши.

Уз порезе давато је пашама и чиновницима турским у ошште, из оближњих села, још по нешто мало: масла, јечма, сена, дрва, по мало сира, лоја и пасуља.“

г) Кадијама и муселимима није обично давато ништа, сем поклона, јер нису имали одређене сталне плате и живели су од доходака парничних, које им је доносила, њихова службена радња.

За свако изрицање правде плаћало се кадијама у готовом новцу и све је то припадало њима лично, а тако исто и муселимима при извршивању кадијских пресуда.

Сем тога плаћало се кадијама одвојено још за потврду већих куповина и продаја, за потврде наслеђа по смрти кућних старешина. |

Изгледа да су ова давања била лака и праведна, али по ономе, како су она вршена, била су баш, на против, и неправедна и тешка.

Кадије и муселими куповали су своја звања од паша и њихових мола, па су после накнађали оно што су за

то дали, изнуђавањем од српскога народа што већих такса, и што« бољег мита, а то је доносило собом, да се правда и правица куповала и да је право било на страни онога, који је за њега боље платио.

' Прота Матија, Мемоари, стр. 30—3% и Вук Ст. Караџић, Српски Рјечник стр. 278 и 279.

2 Вук Ст. Караџић, Српски Рјечник, стр. 3 у предговору за крајински округ.

3 Беоро1а у. Вапке, Зегћјеп ипа фФје Тигкећ, 1879. стр. 98, и прота. Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 29.

ГОДИШЊИЦА ХШ 6

| | · :