Годишњица Николе Чупића

84 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА Срби, али, по осећајима својим, гори него Турци, и они су тек били права напаст за Србе. Драже им је било представљати се као власт у турском смислу, него бринути се о спасу душе својега стада. За то су увек јахали на бесним хатовима под турским такумом, са сабљом о бедрима а буздованом о ункашу, доказујући тиме Србима своју превласт над њима и њиховим свештеницима, и служећи Турцима као верни њихови шпијони.

Слично кадијама турским, и владике српске, добијале су своје чинове од патријараха цариградских по скупе новце, па су се и оне после накнађале продајом својих молитава Србима по добре цене.'

~

3. Српски хајдуци

зелике ове дажбине и плаћања Срба: и султануи пашама београдским, молама и кадијама, муселимима, па и сваком и последњем Турчину, који је живео у Србији, била су Србима врло тешка и велико зло за њих, а већа од тога још била им је погрда, што су их Турци сматрали као своје живе ствари, створене само да њима служе, да им робују и да угађају прохтевима и ћефовима њиховим.

Србима није допуштено да живе као што су живели Турци; њихове куће нису смеле да се изравнавају у висини са турским кућама; они нису смели да носе лепо и чисто одело као што су га носили Турци; нису смели јахати на коњу и носити оружја при сусретању с Турцима, или кад су долазили у градове где су Турци стално боравили; богомоље нису смеле да им се виде, нити су смела звона на њима да звоне.

' Геороја хоп Вапке, о владикама у опште, стр. 29.