Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 101 Асамов брат за то је погубљен у Пожаревцу с доста других Турака својих присталица; многи Турци ерлије — уклонили су се у Турску, а Асам-бег и Коњалија отишли су у Цариград. У

Много ерлија Турака остало је и даље у Србији, али да би избегли сваку сумњу и сачували се гњева дахијског и јаничарског, прешли су на њихову страну и настали су као и сами јаничари гањати Србе и злостављати их.

Ови Турци, кабадахије по градовима, субаше по градићима и сејмени по селима, чинили су тек тада зла и пакости Србима и вршили су своје ћефове над њима на најгрозније и најскаредније начине. ,

Скидали су са Срба и њихове чељади празнично њихово рухо, и тиме су покривали заморене своје коње; нису дали Србима одстојати на миру службу божју у својим богомољама; кварили су, ружили и обесвећавали српске храмове; узимали су од Срба све што су ови имали и нагањали су их да изводе своје женскиње на игре пред њиховим конацима и караулама, па су бирали оно што је било најлепше и најугледније и одводили у своје одаје.

Стекло се некако, да су при оваквом стању у Србији, у исто време и Срби а и они Турци, што су избегли из Србије у Турску и у Цариград, потражили помоћи у султана против ових насиља дахијских и јаничарских.

Срби су послали султану у Цариград писмену молбу, коју је потписао многи народ и многи кнезови српски, у којој су му казали, како су им јаничари узели све што су имали и они да су остали голе душе, пропали и опасани ликом, да од јаничара и њихових насиља не могу више да живе, да јаничари насрћу на част њихових жена и њихових кћери, да нападају на њихову веру, да им обесвећују цркве и манастире, муче и злостављају