Годишњица Николе Чупића

ИЕ 7:

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 105

Теофана из Орашја, буљубашу Јанка Гагића из Болеча, кнеза Матију из Липовца, крагујевачкога краја, и ХаџиЂеру, игумана манастира Мораваца,: и да су вребали и тражили и Карађорђа Петровића из Тополе, да га погубе, пославши његовој кући тога ради Узун-Мехмеда, што је опет спречио Турчин Ибрахим, ханџија у Орашцу, потказавши то своме побратиму Карађорђу, те се овај склонио у Копљаре,“ — Срби у Шумадији почну заподевати кавгу с јаничарима, не чекајући на месец март 1804 год., кад је општи устанак био уговорен, ну за који они можда нису ни знали,

Неки Јован Воденичаревић из Тополе, злостављао је јаничара Ибрахима, ханџију у Тополи, кад је овај надзиравао Србе на кулуку при орању њива дахије МулаЈусуфа,“ а Јанићије Ђурић из Страгара, у друштву са Петром Дугоњићем и Благојем из Маслошева, убио је 12 или 13 јануара 1804, на путу из Бање за Београд, Асан-агу, читлук сахибију великоивањачкога, а раздражени овим, јаничари, почели су за то гањати Србе убице.

Ну и Срби, услед тога, почну се искупљати и одупирати јаничарима и наскоро пођу и прогив њихових ханова и чардака, те тако облете брзо Жабаре, Шуме и Сараново, где су се мало и пропушкарали, па отишли у Трнаву.

Међу тим и дотле је неки Алекса Дукић из Бање, са неколико својих другова, спалио и јаничарске ханове у Тополи, у Жабарима и у Јагњилу, па се састао с оним Србима, што су били отишли у Трнаву и кренуо

1 Вук Ст. Караџић, Даница 1828, стр. 154—155.

2 Светић, Хаџић, Српски Устанак, стр. 14—15, и Јанићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 108 и 109.

3 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 249.

% Јанићије Ђурић, Гласник ТУ, стр. 78, 79, 81 и 111.