Годишњица Николе Чупића

128 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

стаје хране, Бошњаци су почели довикивати Србима, како они нису пошли да се бију с њима, већ само да виде шта они раде и да их измире с Турцима београдског пашалука, на што су им Срби одговорили: да ће их пустити да се врате откуд су и дошли, а они ће се после рачунати како знају с Турцима Шапчанима.

На ово су 28' фебруара — 1804 — поврвели сви Турци Бошњаци право у Шабац; али, с њима заједно измешали су се и пошли тамо и Турци Шапчани, те су Срби због тога напали и на Турке и на Бошњаке, неки с леђа а неки са стране, док су их трећи прихватили на путу у заседама и тако су убили 270" које Турака Шапчана које Бошњака.

Оно Турака и Бошњака, што је преко тога остало у животу, побегло је које у Шабац, које опет право у Босну.3

Кад су Турци: Лешничани, Липничани и Лозничани, разабрали за ову погибију Турака и Бошњака на Свилеуви, и видели Бошњаке како јуре да се што пре докопају оне стране Дрине, и они су све своје жене и сву чељад преселили одмах у Босну.'

в) Покорење Шапца. У Шапцу су јаничари и њихов Мус-ага Фочић, убили на страшним мукама, пред устанак Срба, два српска свештеника: Живка и Максима и владичанског протосинђела, чије име, на похуду нашега заборава, није могло ни допрети до нас у садашњем времену.

' и > Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 73.

3 0 боју на Свилеуви вреди прочитати све оно што је о њему написао Вук Ст. Караџић у својој Даници за 1820 год. сгр. 168—173, а то се може наћи и у Кнвеж. Србији, стр. 9529 и-530:

+ КаЏау, Севећјећђе дЧег Бегђеп, стр. 358.

5 М. Ђ. Милићезић, Кнежевина Србија, стр. 495.