Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 139

и на то су Турци Смедеревци изашли преда њ и изјавили му да ће за себе и за своју тврђаву признати онако исто стање како је угођено за царску шабачку тврђаву и Турке у њој, а и позније да ће признати све што се буде угодило за њих у Београду.

Карађорђе је услед тога наредио да тврђава смедеревска, као царска тврђава, остане и даље у власти Турака и да Турци живе у њој, али да не смеју! излазити из њемеђ' Србе по селима, а ни у град — варош — Смедерево преко међе, коју је тада обележио и ван које ће живети Срби Смедеревци и да Србима суде само српски а Турцима опет само турски судови.

__И Смедеревом, као и целим смедеревским крајем, почео је тада управљати старешина Ђуша Вулићевић,

6. Заметак устанка у Подрињу.

Подриње је било с почетка првог српског устанка саставни део зворничког — босанског — пашалука, коме је био старешина Али-паша Видајић, присни пријатељ и друг дахија београдских, који је угледајући се на београдске дахије, завео и у Босни и у Подрињу читлуке и читлук-сахибије и подражавао и свима осталим установама дахијским.

Ђорђе Ћурчија, хајдук српски у подринском крају, ну човек, по својој нарави доста застрањен, кога смо видели као чувена већ јунака у војсци српској на Пожаревцу, ну коме није било лако да трпи над собом ма кога као старешину и да му заповеда, био се завадио нешто са српским старешинама одмах по заузећу Пожаревца, због поделе турскога оружја, које су Срби ту били задобили од Турака, а кад се српска војска после

# М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 518, 528 и 531. Вук Ст. Караџић, Даница 1828, стр. 191, 216.