Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 15)

бима су још саветовали, да се за све ово обрате султану писменом молбом.

За то, што су и Руси једном приликом говорили Србима, да изјаве преко нарочите своје депутације порти у Цариграду своје невоље и своје жеље, које ће они тамо преко свога посланика потпомоћи, Срби су одлучили ту 17 априла- — 1805 — да пошљу такву депутацију у Цариград с прозбом, и изабрали су за исту: Стевана Живковића Нишлију, који је живео негда у Београду, па се после због дахија уклонио у Земун и отуд, у време устанка, опет вратио у Србију, и проту Алексу Лазаревића из Шопића и Јована Протића из Пожаревца, с тим, да Јован замени у Букурешту Николу Чардаклију, који ће с првом двојицом отићи у Цариград.

Уза своју прозбу Срби су послали порти и ону признаницу босанских власти, по којој су им предали оне Бећир-пашине топове и муницију, што је он оставио у Палежу,“ да тиме увере порту о својој преданости султану и његовим властима, а уз то и један списак свију новчаних трошкова које су имали око Бећир-паше у Београду, око Гушанца-Алије и око Сулејман-паше везира београдског, који су износили неколико милиона

гроша, у знак тешких терета којима су Срби били изложени. Ну да би овој својој молби дали већу важност и да би што јаче утицали на порту да узме у озбиљну своју оцену захтеве Срба, Срби су ту и на истој Скупштини још решили, да рашире и пренесу свој устанак

још и у пожешку, ужичку и сокоску нахију.

–

Капке, стр. 88—89.

М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 104. Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 132. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 104.

[ЕЈ

~ о