Годишњица Николе Чупића

180 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА Србије, умео обманути Турке, да га пусте да се врати у Србију и да јави: да Хафис иде по султановој заповести, да не би Срби, не знајући то, изашли му у сусрет и потукли се с царском војском.

Док су се друга два српска изасланика спасла из Цариграда помоћу руског посланства, које их је натоварило на једну лађу и оправило у Одесу, одакле су позније дошли у своју отаџбину, Живковић је био у Србији баш, кад треба, на време.

И он је јавио Гушанцу како је београдски пашалук био с почетка намењен њему, али га је после Хафиспаша измамио себи митом и атаром, те је Гушанац за то оставио Србе на миру и волео да их види у надмоћију над Хафисом.

Србима опет Живковић је причао како је султан истина упутио Хафиса у Београд, али само с 300 људи, да умири Србију и Београд, и да, ако Хафис дође с више људи, ради то против султанове воље, и да га Срби за то могу сусрести с наоружаном силом и сузбити натраг.

Тако су Срби, спокојни и обезбеђени са сваке стране и у сваком погледу, стајали мирно у својим поставиштима, на Иванковцу и око Гиља кад је Хафис-пашина војска, која је бројила преко 30.000 војника, избила 31 јула 1805 године на Параћин и кад су претходнице његове војске избијале истога дана око српских утврђења на Иванковцу.

Хафис је најпре тражио од Срба на Иванковцу да га пропусте да оде мирно даље пут Београда, али кад су му Миленко пи Добрњац одговорили: да иде путем, којим су и дотде ишле царске војске, а то је преко Јагодине — где га је чекао Карађорђе —, он им је отпоручио: да неће ни питати хајдуке којим ће путем ићи,