Годишњица Николе Чупића

~

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 18:

На ово као да их је навео гувернер нишки Хафиспаша, који их је, још док се и он спремао да пође против Србије, наговарао да и ови устану против Срба и послао им једну лађу пиринча и пшенице, а они, како се чини, као да су за то, ноћу између 28 и 29 јула: 1805 — кад је кнез смедеревски Ђуша Вулићевић био мало више него што је требало у веселом стању, те није слободно располагао ни собом ни својом вољом, па је у томе прекорачио гранипу, која је делила у Смедереву тврђавску просторију, у којој су живели Турци, од града у коме су живели опет сами Срби, потегли из пушака и убили на место и њега и његове момке: Обрада, Малог и Миладина из Липа и ранили Ивана Азањца, од чега је и овај наскоро умро.

Срби СОмедеревци, престрављени овим убиством војводе свога краја и својега града, уклонили су се одмах из Смедерева са својим породицама у Вучјак и у Шугави Луг (код садашњег села Шалинца), а Турци су надрли за њима у град, опленили га“ и уништили у њему све што се није могло узети и однети.

Карађорђе је на овај глас похитао Смедереву, мислећи да казни за то Турке ма били и у царској тврђави, пошто после догађаја на Иванковцу није више мислио да му и даље треба обзирати се на то што је тврђава царска — султанова — својина, али кад је дошао на Борак код Север-агине чесме, и кад су му изашли ту Турци Смедеревци да се извине, он је одустао од првобитне своје намере и само је поставио новога војводу за Смедерево и смедеревски крај и то: Вујицу Вулићевића брата Ђушиног, па се вратио натраг.

1 Павле Јовановић, Историја најважнијих догађаја у Ср бији, стр. 24. # М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 140.