Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Кад су Турци одбили последњи напад Срба, кренули су се и они напред и почели су нападати на Србе, и хад су их при овоме турски коњици обишли с друге стране потисли су их тако, да су се Срби повукли под заштиту Милановог утврђења.

Милан дотле није ништа трпео од турскога напада, а кад. је увукао у своје утврђење и онај топ што му га је ту дотерао прдта Матија Ненадовић, он је из њега и из пушака почео да бије Турке, те је тако зауставио нападање Турака на Србе ван утврђења.

Како је у то време почео да се хвата мрак, сва су се српска одељења повукла к утврђењу Милана Обреновића. Бој овај с Турцима на Братачићу био је 20 јула: — 1806 год. — и трајао је од зоре до мрклога мрака, а стао је Турке на 300 погинулих војника, док је Срба пало 60 мртвих и доста рањених, које су Срби одмах пренели у Ваљево на видање.

Док су се Срби, још с вечера тога дана, спремали и договарали како ће сутра дан да понове борбу с Турцима, дошли су им гласови, да се Турци спремају да одступе к Соколу.

За то је, да би их на то још већма лобудио, прота Матија Ненадовић наредио, да Михаило Недић зађе поиздаље Турцима за леђа и запали им њихово село Петрц.

Кад је Недић ово извршио и кад су Турци видели за својим леђима своје место у бесном пламену, дни су се пожурили и одступили су тако нагло да је

1 Према боју на Бељину и према ономе што прича прота Матија Ненадовић, у својим Мемоарима, стр. 171, «мој чича прото, ево и горе невоље, ударили Турци од Шапца и наша се војска побила и Катић Јанко погинуо,» што је говорено по нашем рачуну 21 јула 1806. — Види подробније бој на Бељину.