Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 901

не би имало ни смисла упуштати се у борбу са шаком људи против толике турске војске.

Срби су знали за кретање ове турске војске, за њене намере и за путове којима ће она продирати к Београду, и за то су се војводе: Јаков Ненадовић, Јанко Катић и поп Лука Лазаревић стекли са својим војскама код Ушћа на Вукодражи и ту подигли неколико земљаних утврђења, помоћу којих мислили су да не даду Турцима продрети даље у Србију и доћи у Београд.

Сем главнога пута, којим се ишло из Шапца у Београд и који је пролазио преко самог Ушћа, имао је овде још један пут, који се одвајао од главног пута пред Ушћем и ишао изнад овога висовима преко Бељина, и Сулејман — Скопљак — паша, дошавши на распутицу ова два пута, ударио је главним путем, а одвојио је од своје војске неколико хиљада људи и послао их је под командом Хасан-паше оним споредним путем преко Бељина, мислећи да се опет сједини с том војском кад пређе Ушће.

Ну и на томе другоме путу Срби су имали доста, своје војске и то под командом својих најсмелијих и најхрабријих војвода: Јанка Катића и поп Луке Лазаревића.

И кад је Хасан-паша, идући оним споредним путем са. својом војском, почео 20 јула — 1806 год. — на св. Илију! да избија пред Бељин, излетели су преда њ: Јаков

! Баталака, у својој «Повесница» (још у рукопису) вели да му је поп Лука причао, кад су после пропасти Србије 1813 год. — били у Хотину, да је овај бој био о Духовима 1806 год. што је са свим не могуће, јер су Духови те године били 20 маја, а Турци су, као што смо видели, тек јула месеца прешли из Босне у Србију и пошли на Београд. Можда је поп Лука запамтио да је био велики празник, па је св. Илију помео с Духовима, а могао је п Баталака да пе запамти добро празник, који му је поп Лука казао. И ми смо за то узели да је овај бој био 20 јула 1806 год. о св. Илији. Међу-

а а о лои- и ~ о == —= по == == сова === о = он = а сав -< === овиси ћансвивасавам са ин саиоини

Дивљи