Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 9()3

и с овом својом војском, коју су Срби такође донекле гонили били и узнемиривали,

Већи део све ове потиснуте турске војске, са својим пашама и везирима, зауставио се код Шапца и у тврђави шабачкој, али је било много Бошњака и много њихових бегова, који нису хтели ни да, погледају : ни Шабац ни шабачку тврђаву, већ су бегали даље преко Китога и преко Мачве и зауставили су се тек у Босни — с оне стране Дрине.

6) Бој на Мишару. Одбивши Турке, који су насртали на ваљевски крај, и кад су сузбијени и Турци на Бељину, сва српска војска ваљевскога краја, сем оне што је под Грбовићем, Кедићем и Недићем остала према Соколу, слегла се је на Бељин, где је Карађорђе одредио

Марка Катића за војводу, на место погинулог му брата.

Јанка, и ту се спремала за даље борбе с Турцима.

Карађорђе је одмах отишао, праћен са 150 коњаника, у Двориште да казни Поцерце и Мачване, што су се одмах приклонили Турцима и почели доносити им храну и друге потребе, и ту је посекао неколико поцерских кнезова и поставио за војводу поцерског Милоша Стојиђевића — Поцерца.

Вративши се за тим у Бељин, и пошто му је дошао

ту, одмах сутра дан, војвода Стојићевић с многим својим Поцерцима, Карађорђе је одмах кренуо сву српску војску ближе к Шапцу и дошао је с њоме 28 јула — 1806 на Мишар. " Уз Карађорђа били су тада ту на Мишару од других српских војсковођа војводе: Јаков и прота Матија Ненадовић, два Обреновића Милан и Милош; кнез Сима Марковић, поп Лука Лазаревић, Марко Катић, кнез Теодосије из Кнића, Мутап, Цинцар-Јанко, Цинцар-Марко и Милош Стојићевић — Поцерац.

=

а о авио

а ои ће <> па — ти“