Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 205

брави, почела су прилазити Србима и нападати их и узнемиривати, да би их помели у грађењу свога утврђења.

Против тих турских одељења, Карађорђе је оправио Милоша Обреновића с Мутапом и Цинцар-Јанком с доста српске коњице и ови су растерали Турке с Мишара и с Добраве, па су чак и оне, који су били ближе Шапцу, стерали у шабачку тврђаву.

Сутра дан 29 јула — 1806 — кад је утврђење било прилично готово, опет је неки део Турака испао из Шапца и пришао српскоме утврђењу, али су их Срби и тада сузбили с прилично штете на турској страни.

Два дана после тога — 30 и 31 јула — били су Турци са свим мирни, али је Карађорђе сазнао од Срба, с оне стране Саве — из Аустрије, да је то с тога, што се Турци озбиљно спремају да га нападну са свом својом силом у среду 1 августа,

Знајући како су и са којих страна Турци прилазили дотле мишарскоме опкопу, кад су 28 и 29 јула насртали на њ, Карађорђе је предвиђао како ће и тада при томе своме одсудном нападу радити, па је за то, мислећи како ће и томе тада доскочити, наредио те се сва српска коњица, која је бројила до на 2000 људи и коња, сместила у селу Жабару, мишарском пољу са стране и скривено од Турака, а поп Луки Лазаревићу, коме је поверио команду над њоме, заповедио је: да с њима, кад Турци опколе српски опкоп и кад га буду најжешће нападали, груне им изненада и силовито с леђа и с бокова.

Унутра у утврђењу Карађорђе је разредио по банкету у два реда најбоље и најпоузданије српске стрелце; близу иза њих, на подножју усхода на банкет, разместио је опет у два реда друге српске пешаке, који ће истрчавати на банкет кад где на банкету малакше ватра или кад где који од бораца погине; по зади ових наместио је нарочите резерве за сваку страну и сваки крај опкопа.