Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 28

Мимо војске, коју су Срби имали у својим утврђењима, имали су они доста јаких одељења и вештих утврђења и она су знатно олакшавала одбрану делиградских опкопа, залазећи Турцима час с бокова час опет с леђа, кад су ови полазили против појединих српских утврђења.

И све то учинило је, да се Ибраим-паша неколико недеља дана мучио и ломио око Делиграда, не учинивши ништа ни њему ни српској војсци, која га је јуначки бранила.

Ибраим је скоро сваки дан јуришао с пешачким колонама, обилазио са својом добром коњицом, тукао из топова и дању и ноћу и покушавао чак да се по укопаним путовима — апрошама и траншеама — прикучи Делиграду, али му је све било узаман.

Срби су истина гинули у својим утврђењима, али Турака, незаклоњених и у отвореном пољу, падало је много и много више, а Добрњац и Жикић били су свуда и на свима тачкама, бадрили Србе и упућивали шта и како према приликама да раде и како да се бране, те да се при томе и Турцима што већма нахуди.

После дуге, очајне и јуначке, али славне одбране Срба и њихових команданата на Делиграду, Срби су чули за славне победе Срба над Босанцима у ваљевском крају и на Мишару, и то их је осоколило, да га и даље и још упорније бране; а кад су чули да им долазитуу помоћ и она српска војска, што се дотле борила с босанском војском, њиховом одушевљењу није било краја.

6) Примирје између Срба и Турака. Свршивши с Турцима на Мишару, Карађорђе је узео војске, која је била ту, колико се могло одвојити с тога краја и похитао је с њоме Делиграду у помоћ, упутивши нешто ове на, Београд, у помоћ српској војсци, која је чувала да Турци Београђани не излазе никуд из Београда.