Годишњица Николе Чупића

916 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Одмах за тим састали су се у Смедереву сви српски саветници и многе друге народне старешине и војсковође, да се посаветују о тој ствари још једном, и Срби су тада оправили султану у Цариград Петра Ичка Македонца, — који је дуго служио као терџоман у турском посланству у Берлину и говорио добро турски, немачки и Француски и био вичан дипломатским пословима, и који је био дошао у Србију у време српског устанка, да помогне својим сународницима Србима — с кнезом Милићем из Ћићевца, кнезом Живком Параћинцем и секретаром Стеваном Јевтићем, да искажу порти српске захтеве и закључе мир с Турцима.

И у овим својим захтевима Срби су остали доследни својим ранијим захтевима, па су и сад као најглавније тражили: да им се предаду сви градови у Србији.

И већ у октобру месецу исте године Ичко се вратио из Цариграда с вешћу, да порта прима захтеве Срба: да Србија добије независну унутрашњу управу и све тврђаве у Србији, ну под условом: да у знак суверенства султанова над Србијом буде у Београду султанов мухазил' са 150 Турака, и да Срби плаћају порти годишњи данак у 1800 кеса.

Ичко је тада донео собом из Цариграда некакво писмено на турском језику, у коме су побројана, у појединостима, сва разна давања Срба порти и султану у име: порезе, харача, тезира, чибука, мукаде, мајдана, риболова и ђумрука, која су, по преводу Анте Протића, износила у суми 80.600 гроша.“

- | Мухазил, како га преводи на српски г. Бозовић. секретар министарства за турски језик, зиачи «без службе.» У овом случају и за нас значио би чиновник без власти."

2 Мм. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 187—188.