Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 219

онакве какве су биле 1789 год. кад су Аустријанци, под ђенералом Лауданом, освојили и узели Београд од Турака и како су га после, у 1792 год. вратили и предали Турцима. Аустријанци су, по заузећу тврђаве и београдског града 1789 год., поправили на свима београдским ФортиФикацијама све оно што је те године за време опсаде Београда било порушено и покварено, л кад су предали Турцима Београд, били су, како на прикривеноме путу

на — гласији тврђаве — тако и на ватреној линији градскога бедема, јаки палисади с урезаним пушкарницама у њима.

За нашу причу о Београду сад овде довољно је да напоменемо у опште: да је тврђава београдска изгледала, 1806 год. исто тако како изгледа и данас; да је бедем, који је обухватао град, почињао на Сави код садашње наше царинарнице и мало десно од ове, па ишао у правцу великих савских — басамака — степеница до на крај ових, па одатле скретао на десно ивицом стрмени према Сави — Косанчићев венац —, до почетка поп-Лукине улице, одавде даље, Топличиним венцем до састава с Обилићевим венцем, па правцем овога и Глумачке улице до Видинске и Душанове улице, па десно поред Душанове улице и ближе Дунаву, у правцу према тврђави у искривуданој прузи, до на сами Дунав под тврђавом.

На овоме платну било је четири главна улаза за комуникацију са спољашношћу Београда ито: Сава-капија, поред самог царинског здања на Сави; Варош-капија, на самом почетку Поп-Лукине улице; Стамбол-капија, пред спомеником кнеза Михаила; и Видин-капија на саставу Видинске и Душанове улице, од којих су, она на Сави и она код споменика, биле озидаце од камена, те су могле да против-стану и топовској ватри.

Ово платно имало је, сем других мањих, и четири главна и велика бастиона и то: код Караџићеве улице

Љајић зва У - Љањ- њоиваа =>

и -ј