Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 228

и бране, да Турци из Београда не помету ово концентрисање српских војсака око Београда.

Опкопе ове подигли су, и то: Васа Чарапић на Володеру код села Раковице, Јанко Катић на Реснику, и Сима Марковић на Железнику, у који је био наместио прво, да га чува Ђорђе Узоња, а после је дошао у њега, он сам.

Народ крагујевачког и рудничког краја са својим војводама: Младеном Миловановићем, Миланом и Милошем Обреновићем, стигли су у Топчидер још 5 маја 1804 — где је већ била војска београдског краја и где су дошле за који дан после тога, и ваљевске и шабачке војске под својим војводама: Јаковом и протом Матијом Ненадовићем, Грбовићем, Остојом Спужем, довукавши собом и онај топ, што су Срби добили из Аустрије на Шапцу.

_ Сазнавши за ово искупљање Срба у Топчидеру, дахије, Турци Београђани и јаничари београдски, испали су на сами дан св. Николе из Београда и напали су на Србе, који су се били већ испели на Дедину и сместили у кућу Мустај-пашину код чесме и пећине на путу из Београда у Топчидер преко брда, и око ове куће — шедрван — водоскок и рибњак —, тако жестоко, да су Србе, који су били око куће, потисли на реку Топчидер, где се је 17 од ових — Рудничана — удавило, а оне у кући опколили су са свих страна и кућу запалили.

У то баш време прилазила је ваљевска и шабачка војска из Остружнице к Жаркову, па је чувши пуцање пушака у Топчидеру, похитала тамо где је остала војска српска, која је била већ у Топчидеру, притекла у помоћ Србима у запаљеној кући и спасла: Пљаку, поп-Сретена.

1 М. Ђ Милићевић, Споменик ТУ, причања Петра Јокића, стр. 31.