Годишњица Николе Чупића

226 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА дерево се предало Србима, дошла је на Београд и војска пожаревачког и смедеревског краја.

Војвода пожаревачки, Миленко Стојковић, наместио се са својом војском око Кумодражи и даље к Вишњици, где је имао на Дунаву свој четокаик, а војвода смедеревски Ђуша Вулићевић остао је са својим Смедеревцима на Болечу, као резерва деснога крила српске војске око Београда, где је био подигао једно омање утврђење.

И ако је српска војска на Београду била тада овако поткрепљена и ојачана. Турци су опет и даље покушавали разбити их и разагнати из околине Београда.

Највећи овакав“покушај учинили су Турци 14 јуна — 1804 — напавши тада на Србе у свима правцима, али су Срби и тада нанели Турцима осетне штете и сузбили их натраг у Београд.

Ну Србима је тада и било много лакше мерити се с Турцима и сузбијати их, јер су тада били у живим и честим односима са Србима Земунцима и сазнавали су од њих, кад ће их Турци и где напасти.

Земунци су прелазили често к Турцима у Београд, где су им односили и продавали храну, па кад су у тим приликама сазнавали турске намере од самих Турака, они су ово саопштавали Србима око Београда или усмено и лично, или ложењем ватара на супротној страни, у равнини Саве и давањем других знакова, који су били у напред уговорени.

Овима честим сукобима Срба и Турака око Београда, учинио је крај за неко време Бећир-паша, везир босански, кад је концем јуна — 1804 — како већ знамо, страна 154, дошао у Београд с босанском војском и углавио примирје између Срба и београдских Турака, које је требало да траје све до краја 1805 год. дакле више но 1 и по годину дана.