Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 931

гао у Србију и онај царски мухазил, који је по предаји Београда Србима, требало да остане у београдској тврђави, са својих 150 војника Турака, у знак врховног старешинства султановог над Србијом и над Београдом, Срби су јавили све ово турском заповеднику у Београду Гушанцу Алији, позвавши га да преда град и тврђаву Србима и да пусти у тврђаву царског мухазила и његове војнике.

Ну, и ако је ову тражњу Срба поткрепио и сам царски мухазил Бећир-ага, писмом које је писао Сулејман-паши везиру београдском и Гушанцу Алији, отмичарском заповеднику турске силе у Београду, позвавши их у царско име да предаду Србима град и тврђаву београдску и да пусте и њега с царским војницима у тврђаву, Гушанац, који није хтео да зна ни за султана а камо ли за његове паше и везире и још мање за царске мухазиле, одговорио је на ово: „да је Београд његов и да ће та он да брани док му траје и последњи његов војник,“

После ове и овакве изјаве Гушанчеве и кад српске војске није било више потребно ни на Делиграду ни на другим странама Србије, Срби су се решили да почну нападати на Београд и да га, ако се узмогне, узму од Турака насилно. |

За то су крајем месеца септембра и кроз цео месец октобар врвеле Београду многе нове српске војске где су довлачени, с муницијом заједно, и многи велики топови, добивени у тврђавама и градовима, који су се били већ предали Србима.

Тада је дошао Београду и сам Карађорђе, који је одмах заповедио капетану Радичу Петровићу, те је овај примакао српску војску и њене топове, много ближе граду и разместио је од Саве до Дунава свуда наоколо око Београда.