Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 233

Турци нити су се овоме надали нити су могли очекивати то. Мислили су да Срби треба прво или да поруше коју од градских капија, или да направе провалу — брешу — на градском бедему, па тек тада да могу јуришати на град, и за то су били доста безбрижни и нису се чували од препада српског.

Срби су опет мислили и држали да ће моћи да уђу у град, пужући се уз градске бедеме и прескачући преко палисада њихових, и за то се нису много бринули због тога, што немају још никаквих бреша на градскоме платну, и за то су били већ одредили и дан кад ће јуришати на град.

У то време, али подоста пре него. што су се Срби решили да јуришају на Београд, био је у служби, у Гушанчевој војсци у Београду, неки буљубаша Конда, хришћанин и по рођењу Македонац, с подоста својих момака хришћана, и овоме се, после дуге службе код Гушанца, „учинило да је грешно и неправо да служи Турцима и да се, као хришћанин, бори против крста, и за то је, кад су се Срби стекли у већој маси и распоредили око Београда, прешао са свима својим момцима на српску страну и ставио се у српску службу и настао борити се, заједно са Србима, против Турака.

Разбирајући за најзгоднија места на граду, на која би српска војска могла да удари и где би јој било најлакше да продре унутра у град, Карађорђе је сазнао од Конде, да би на по некојим местима могли поједини људи да уђу у град прикривеним стазама по којима је и Конда, док је био у граду, пролазио често.

Конда је нарочито указивао на нека места, на град скоме бедему, у простору између Сава-капије и Варошкапије, где је он био редовно на турским стражама, уверавајући да би ту могло да се уђе у град кришом с