Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА , 200

Свима вођама колона и војницима, заказано је изречно, да сваки, који први улети у град, гледа да отвори капију градску, код које је продро, па после да више њих у друштву трче што брже, к првој суседној градској капији, да и њу отворе.

За општи напад на Београд, одређен је дан Св. Првозваног Андрије — 30 новембар 1806 — ну тако, да се тога дана, на 2 сата пре расвића почне да напада.

Тачно, тога дана, у одређени час, престали су грмети српски топови, и војници српски, који су јошс вечера заоштрили кремење на својим пушкама и пушке добро и брижљиво потпрашили и загледали своје јатагане, почели су љубити се, праштати и заверавати се, да један другога неће оставити, и сва српска војска кренула се у напред и ближе граду.

Пред Милојевом колоном, на Сави, ишао је далеко у напред бимбаша Конда и храбри и одважни буљубаша, Узун-Мирко, уз које је пошло још пет верних им другова: Драгић, Младен, Петар Сремац, Никола Стамболија. и Карловалија, наоружани сви с добрим и поузданим оружјем, а Петар Сремац снабдевен још и секиром у руци, за обијање капије на граду.

Подаље иза ових ишла је чета драговољаца, а мало даље иза ове, и сва остала Милојева војска, заједно с Милојем који је био на врху своје колоне.

Конда и Узун-Мирко, с оних пет својих другова, прошли су срећно поред турскога хана, који је био на месту на коме је сада српско царинско здање, пун наоружаних Турака, који су још спавали и дошли су до градског рова више Сава-капије и сви су се склизали лагано у ров. Конда се одмах за тим успужао уз другу страну рова и помогао Узун-Мирку и осталима, те су се и они испели на стазу — берму — над ровом. Лагано и чисто не дишући, испели су се за тим сви на бедеми