Годишњица Николе Чупића

10 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

с колима врше најјевтинију возарску службу. У Цариграду и у свима другим средиштима турског царства, где може бити мухаџира, има и један одбор који се брине о њима, у коме је сам султан почасни председник. И као што се некад мусломанско становништво из јужних крајева Балканског полуострва ширило на север, тако се сад са севера збија к југу, следујући непознатим одредбама судбине, које су му записане.

Но да погледамо сад на сам хан Биљач, у коме смо и испред којега посматрамо Прешево и размишљамо о њему. Ханови су опет један стари тип, који ће ишчезнути, и који вреди из ближе погледати и описати. Ко зна из којега је времена њихов почетак и њихова основа, која је свуда једнака, као што су данас механе по плану у Србији.

Први хан на који смо од наше границе наишли, био је на једно десет километара од наше границе близу Бујановаца и Левог Села |Левосово на картама) на саставцима Мораве и Моравице. Али како се ту баш тада градио и монтирао мост на Морави, хан је већ био изгубио своје првашње обличје, јер су се у њему познавале бараке грађене за железничке раднике. Других десет километара даље налазио се други хан, усред пустога места, на вису, празан и без игде икога у својој четвртастој огради, са нешто сухоте унутра. Њега смо мало час поменули. У њему запалисмо цигаре, и пођосмо даље, па прешавши висове који тај хан од Биљача растављају, и који су сви голи наги, као сва места украј путова по Турској, дођосмо ка Биљачу. Ево, дакле, како изгледа хан Биљач, који нам се чини као тип тих грађевина и као једна од понајвећих.

Главно је у хана зидом ограђена авлија већега простора. Авлија Биљач-хана хватаће четворостран простор од близу 50—60 метара, ограђен зидом два до три ме-