Годишњица Николе Чупића

с МОРАВЕ НА ВАРДАР 53

товска), богата водом, којој је на врху Костово, а при дну Тетово (старо Хтетово). И она мора имати величанствен изглед, узимајући на ум њену висину и високе планине у наоколо. Тај се предео звао у старо време Полог, и делио се на доњи и горњи. У споменицима се српским врло често помиње. Ту Вардар тече скоро од југа к северу, па после, пробијајући се на ново кроз планине, обогаћен водом из више речица, које се у тој хтетовској равници у његово корито сливају, окреће од запада к истоку, докле не изађе у равницу скопљанску. Богата је, обилата водом и прекрасна за поглед та равница. Још се по њој виде останци некадашњега језера. После 23 километара вожње покрај западног оквира брегова, где се равница, пред путничким очима, од Скопља идући, на лево развија, дође се у село Зеленик, после којега одмах почиње теснац, којим се скопљанска равница завршује. Врло је леп тај теснац. Облици планинскога крша у свима варијацијама прате пут, а с њима упоредо бистри и брзи Вардар, такође у свима облицима лепе планинске реке, да му се лепоти надивити тешко. Од тог комада железнице међу Зелеником и Велесом к западу дижу се висови од 1500 до 2000 метара простирући се даље према планинском сплету Шар-планине, једноме од најзнаменитијих на полуострву Балканском. Кад се изађе из теснаца у дугуљасту равницу пред Велесом, коју су брегови, размакнувши се мало на страну од Вардара, оставили, види се, на десној обали Вардара Башино Село (на аустр. ђен. штабној карти Разак:бј, али погрешно, јер га, како је назначено, зову и изговарају урођенициј), веће место по брегу више Вардара. У томе селу и сад има српски учитељ. После се долази у Велес. Железничка је станица на два три километра северно од вароши, на левој страни Вардара. Мештани у мрким сукненим хаљинама трчали су око железничког воза нудећи на про-