Годишњица Николе Чупића

64 ДОДАТКУ РАЧА

међусобних препирака о ономе шта је српско шта ли бугарско.!) Не опомињем се да је ко изнео какав год оглед његова текста, Ја сам на ту потребу често помишљао, али ми је тешко било смислити начин којим да се текст Пејчиновићев изнесе у пуној својој природности. То сепо мојим мислима, не би постигло, ако би се беседа Пејчиновићева штампала онако како ју је он оставио. Правопис му је пун неследствености и неправилности; речи се који пут по две састављају, или поједине на две и на три растављају тако да то.смисао замршује. Интерпункција такође више замршује него што помаже разумевање. СО тога сам се одлучио да овим белешкама додам два три исписа из беседе Пејчиновића у потпуно верној транскрипцији данашњим правописом, са сређеном према смислу интерпункцијом, с речима правилно састављеним и растављеним, а иначе с најпажљивијим чувањем свију дијалектичких особина. Тога ради сам и од акцената задржао свуда оксију, уверивши се да она врло често показује акценат онамошњег дијалекта. Истом тако се, по моме разумевању, може како треба познати и уживати Пејчиновићево писање и Пејчиновићев дијалекат. Тек овако у целини може овај текст показати карактер дијалекта Пејчиновићева. С тога и дајем овде места овим оригиналним огледима писања из самог почетка нашега века.

Видите, благословени христијани, како нас Бог викат чеда! Пошто сме чеда, за тога и ми его викамо татко. Ама и тоа викање сам Христос Бог научи нас. „Иже јеси небесјех оче наш“ ће рече татко наш. За што не не научи да речемо татко мој, тако татко наш» И

1) И ја сам га с лингвистичке стране црпао у расправи «фи АЛ у македонским народним дијалектима». Види Српска Краљевска Академија. Глас ХИ. Београд 1889.