Годишњица Николе Чупића

16 Д ОДА ТАН

по слепого, тако окат по слепого поминиште ради суетнаго века сего. О леле безумије, о леле безвјерије,о леле бестрашије ! От треће покудих жени, похвалих мужи да сат поумни. Ама сега како ви се виђат, ако не знајете књига, помислите хубаво, может ли со неработање да се отбијет град да не паднујет, и који не ходит по свјатоје писаније, који не верујет књига и књижовници што кажуваат, тија неверници имаат ли илака у вјера наша 2 А како христијани се зоват, како причесна сак 'ат! Ако саклате град да не бијет, прашајте законици, они ће ви кажат што му јет лдеко-т и покуша за град да не удират. И ја грешен казал би ви како ко биват да не пађат град, ама бојим се от невберуање. За това ми се не кажует, зере велит једна реч похарно: у празна тиква да дуат, дила неслушливога да учиш, Који неће да слушат, он ће речет: така кажујет, ама белки не јет така. А пакако јет тој чоск што не верујет, а тој ће речет : Кирилу Теарце белки научил, или у Марков манастир, у торбеши-те зар разбрал да нам ће кажет: велаћим који ће слушат нека слушат, који ће не слушат, и на него буди милост божија. Ја ће кажем, зере бојим се дане будем како тој мрзешлијо-т раб што му скри талант Господина својего, после от своја уста се осуди. Му рече: Господине, се уплаших от тебе да ти растурим сребро-то, за што видох тебе, јеле си ћескин чоек, бербш каде си не растурил и жнееш каде сине свјал, и ја не смејах да посвем туђо семе. И стопано-т му речет: Лукаве рабе и лениве, ти по што си знајел еле жиевем каде сом не сејал, ти требеше да ми го посејеш семе-то, а ја би го пожнал, пошто неси кадир да го жнееш, ем пошто знајеш еле ја сом кадир свекојаче! И ја, браћа, се убојах што сом кадир ће сејем, а за жнеење ете стопано-т, ете нива-та, тој јет кадир и најкадир! — — —

пре завунев = ==