Годишњица Николе Чупића

на БА Канском ПОЛУОСТРВУ Ху ПЦ ХУ ВЕЋА 7

~ ————— -– => |

Ае ли пи вв па расе нивај иу решив др древне наши аи

уски превод Буркардова дела, да се витезови војници не би мучили с његовим латинским оригиналом. 4. Ми- | јело преведе Буркарда 1455, како је сам у приступу. записао. У исти мах и Брокијер изради по својим белешкама путовање, извршено 14832—838 године. Како се тога времена или раније доста говорило о, намерама Филипа Доброг да војује на Турке, неки Флорентинан Андрија де Пелацаго пошље му и спис Јована Торцела, витеза, чиновника и коморника „цара цариградског, у коме је исти Јован .16 Марта 1439 (може бити пово- , дом тадашње пропасти Србије) израдио како он мисли да би требало напасти и истиснути Турке. Ж. Мијело и то преведе и дода као прилог спису Брокијерову, Мемоар Јована Торцела дат је био на проучење и на оцену самоме Бертрандону де-ла-Брокијеру, па је и он о њему своје оцене и напомене написао. И тај је спис Брокијеров додан у издању његова путописа, којим се. ми овде мислимо бавити. А спису Буркардову дода се спис некога Манојла Пилоти, Крићанина, опет о освојењу Свете демље, који је он 1420 почео израђивати латинеки, 4-после, по свој прилици сам превео на, Француски 1441, можда поводом ондашњих приправа да се поведе рат против Турака, у којим је приправама лишени његове деспотовине деспот Ђурађ Бранковић во- | дио главну реч. Пилоти је од своје 250-те године провео, које у Египту, које у осталим крајевима мусломанским, пуних 35 година. У спису његовом, писаном много пре турског освојења Цариграда, Пилоти изриче . суд да се Цариград одржати не може. Пилоти је писао за папу Евгенија ТУ, и говори поглавито о југоисточним околинама (Свете Земље, а Србију узгред само помиње на два три места.

Толико је сад познато о литерарној спреми Фидипа Доброг из 1454—-5 да на Турке војује. Спис