Годишњица Николе Чупића

кроз косово 331

пољане пи а пиииињик. арр ља еопр дише иња_а—«ња————-=- с —-= с — о по пи о мн Епа ава љ—т—–——

успевао, па је хтео да затупи и угаси и најмању искру у Косоваца, те да и не помишљају на своју браћу у Шумадији и у Морави.

Јашар-паша је толике цркве и манастире разрушио, и камење разнео 3а своје воденице, чесме, амаме И мостове; а каква је он насиља чинио треба загледати шта прича Милојевић у својем путопису ЕЊ. 1.

Гледајући на стару липљанску цркву, сетих се оне: приче што ју је Милојевић саопштио у поменутом путопису, и прибележим то да не заборавим и распитам у приштини, јер ако је прича истинита, онда тај хришћански јунак, који је спасао од рушења цркву, сачувао је тим самим да у њој тиња српско име, не треба да се заборави; ако неје већи од Ђорђа Кратовца, занста мањи не би био.

Милојевић је саопштио догађај о разваљивању лип-. љанске цркве овако: рељ............ Али пре него што ће избљувати (т. ј. Јатшар-паша) и предати у руке ђаволима своју гадну и паклену душу, баш пред саму сирт поче рушити липљанску прастару цркву. Народ је сав. из околних села молио, преклињао, плакао, кукао, нарицао и отплаћивао своју старину и светињу; но се ова одљудина и овде, као и на свима другим местима, неје дала ничим превити на пут човечности правде. Њега. ни за какву српску светињу неје могао нико и ничим умолити и одвратити од кварежа и рушења. Он је увек свима говорио: „Не моли мене, бре, рајетино погана, и не мити ме, нећеш ме умитити; но моли твог поганог' Бога и веру, па ако је баш права, нек се одржи, а ако је лажовска, као што јесте, нека пропадне да вас не трује као оне у Морави,“ “

„При разваљивању липљанске цркве падне му на памет нека мисао, те му се раздеру чауши по народу,. и почну викати и дерати се: „„Море, погана и 6ез-