Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОШЦИ БИБЛИОГРАФИЈИ СРБУЉА 361

а ин на аи (риреај 7 = ние =

рад Шафариков на пољу испитивања прошлости наше наставили, довршили и испитивање србуља. Није овде место расправљати за што то није учињено. Довољно је да напоменем, да после Шафарика и Вука до Новаковићевих расправа, није на томе пољу скоро ништа учињено.

Вук је у „Примјерима српско-словенскога језика“ (у Бечу, 1853.) сабрао нешто материјала за библиограФију. Кукуљевишћк је написао у АгКу-у 1. расправу 0 штампарима код Јужних Словена, која је сада без вредности. Најзнатнији и до скора једини радник на том пољу у нас јесте Стојан Новаковић. Својим радовима: С археолошке изложбе у Кијеву (Београд, 1874., стр. 7.), Стара штампарија за Бугаре (Кад 37., стр. 29.), Божидара Вуковића зборници за путнике, издања позната н непозната. Библиографијски извештај (Гласник 45., стр. 129.), Пеалтир ин епистола Виценца Вуковића од 1546. године, прилог к библиограФији старих штампаних књига српских (Годишњица 1Х., стр. 200.) — наставио је Новаковић савесно испитивања ШаФарикова,

Поводом прославе прве српске штампарије, добили смо две важне расправе: ИН. Руварца: О цетињској штампарији пре четири стотине година (Глас срп. ак. Хр) и РВ. Јагића: Гег егзђе себпјег Кагећепдгиск уот Јаћге 1494. (Пепквећг ћеп дег Калзетећеп АКаЧете (дег УУ1азепзећа ће т УУјећ. Вапа СХ0ИП). Вредно је споменути још расправу ЛП. Ровинскога : Ободска штампарија на ријеци Црнојевића (на ову књигу