Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОШЦИ БИБЛИОГРАФИЈИ СРБУЉА 363.

поља а —_пљи а пави п о—т——т—тит—т————

критички, погрешно и површно израђено, да се при изради библиографије ти описи не могу ни на ум узети. Особито се у нетачности одликује „Бос.- Херц. Источник“, Само један пример да наведем. У истоме листу за г. 13992. (стр. 562.) описан је тријод посни од Г.. 1561. У опису је речено, да је д и њ „скоро подједнако употребљавано“, што је са свим погрешно, јер 5 долази врло ретко и то већином у предлозима с7 ИЕ. Писац је пошао још даље. Натпис првога листа Исписао је према томе овако: „трипћ-снеца починагма“, а штампано је са свим јасно: „трипћснецњ починагмњ“. Знајући како је на том пољу у нас мало рађено, прикупио сам овде белешке о неким књигама, које сам нашао по селима у Равноме Срему. Било ми је већ но одавна познато, да у разним сремским црквама има доста србуља, с тога сам био намеран летос, да прођем што више села и манастира по Срему и да прикупим бележака о србуљама. То сам могао учинити само на врло малом простору, јер ми је посао био отештан тиме, што од поглавице наше цркве у митрополији нисам добио дозволу, да књиге, ради сравњивања, смем пренети у села, где бих нашао егземпларе истог издања. Како је тешко радити на две књиге истог издања а две редакције = кад нису обе књиге при руци — то ће свако лако увидети. Због тога је рад текао споро, и ја сам

7 У новије доба доказапо је, да је при једном истом издању бивало по зве (можда и више) редћкција (Јагић: Пег 'егађе сенпјег Кгсћепдгск , стр. 18. пр. 1.). То се даје констатовати по врао ситвим разанкама у тексту. О томе ћу и ја доцвије опширније говорити (при опису зборника од 1583. г.).