Годишњица Николе Чупића

194

ОУБАА ШАН УВ ЈА. нију и ста плијенити околину арбанашког Биограда. Баоша као да није био спреман да јој на сусрет изађе с већом војеном силом, а можда у своме витешком заносу омаловажаваше Турке. Орбин прича да није повео са собом више од хиљаду коњика. На ријеци „јеволу (данас Семен), близу Биограда, дође до пресудне битке. Турци поразише Србе, а Баоша погибе у боју. Хагредин пошаље главу Баошину султану Мурату 1. у Једрене").

8. Турска навала тада па и послије спријечаваше консолидацију нове државе српске на Јадранском Мору.

Смрћу Баоше Балшића распаде се његова држава. Карло Топија одмах поврати Драч, и Бурађ се Страцимировић ослободи сужањетва и пође у Зету, у дједину свога дома, која му се подложи без отпора.

У Авлони оста тоспођа Комнина са двјема кћерима Баошиним, од којих ее једна зваше Руђина или Ређина“').

Госпођа је Комнина одмах по смрти свога мужа Баоше нудила своју земљу Млечићима (1386), али ови је тада не хтједоше. Године 1895 продужио је нуђење зет п насљедник госпође Комнине, Мркша ларковић, који се оженио Руђином. У то вријеме обухтватала је та државица српска још Авлону, Канину, Химару, Биоград пи Пираг (или Кулу Дјеволску). Мркша је умро године 1414. А почетком тодине 1415 видимо да преговоре с Млечићима води већ госпођа Руђина. У том нападоше године 1417 Турци и узеше Биоград (Берат), Канину и Пират, и Авлону саму попалише, а госпођа Руђина побјеже на Крф"),

9. Земља, коју је заузео послије смрти Баоше Балшића синовац му Ђурађ Страцимировић, обни-