Годишњица Николе Чупића

196 о БАЛШИЋИМА

Три брата Балшићи имадијаху до године 1369 (како већ прије напоменусмо) наслов жупана, што се види из латинске листине од 29. Јануара 1369, гдје пише: Укаститиз с! (теогдвиз ас Ваза јгаћгезв Дират. Лете""). Њихова је власт била заједничка, али је — према духу српске породичне задруге признаван најстарији члан за старјешину. Ово се лијепо види по стиједу повеља изданих Дубровчанима'"“). Браћа Балшићи имадијаху и свој заједнички печат; тако каже Страцимир у горе приведеној латинској листини: хит соттите позбгогит бит. јгавгит7“). У другој једној српској листини пишу опет Страцимир, Ђурађ и Баоша: постависмо нашу печат“).

Красан је узор велика љубав и слога те браће — а то у времену гдје други гажаху светињу крвне везе“).

Кад Балшићи постадоше самодржавни г0остодари они се стадоше презивати просто Господа зете. Ђурђа 1. називају Млечићи једном приликом : Јите де Вагза, допитих Дете, сахеПапиз Видие“").

Баошу П. зову: таднејтсиз допипиз Вага Вадзесћ, (тетје, Сатипе ећ Амтопе дотипиз'").

Себе самога Баоша П. назива године 1382: „Ја Балша, милости божијом дука Драчки и јоште““").

Ђурађ П. Страцимировић се писао (године 1386). Ја у Христа Бога благовјерни и самодржавни 20сподин Ђурађ свој Зетској и Поморској Земљи“).

Баоша Ш. назива себе године 1420: Ја самодржавни господин Балша, по милости Божјој дука велики и господар земљи ОЗетској и свему Западному Поморју''>).

Овдје ћемо придодати, да се Баоша 1. оженио Маријом Топијином године 1415''); а да се ње-