Годишњица Николе Чупића

202 О БАЛШИЋИМА “5

17) За потомке Ђурђа Вукановића досад нема историјског материјала. Могло би бити да су Балшићи потомци Ђурђа Вукановића, али не по женској (како Чед. Мијатовић мисли), већ по мушкој крви...

'8) Норћ, Сћготдаиех, р. 336

19) ЈТађеПихг Запсјкогит Рајтополит 6! риђћеогит | Та51а01отшш, Кеспогши ее Кап атит Шизбтит Шупе Парегј, дпас таспа сига, зтпешатвда' ФШНоспба соПевћ аба' Ферпахи 5Емив]анз

зађећазећ, Кех зјотогит Роган Парегавола Згерћалш ХМетасттећ; — Матсиз Уфотовштећ Возгпепхгх посвећује књигу царевићу "Ффердинанду (1У), који је умро год. 1654.

29) Отђии, П Кедпо деде Зал р. 256.

21) Сатоћаз Фа Кгезпе Пи Сатде: „Немота Вугатпита“, Рамз 1680, р. 344. (

#) На пр. Баоша син херцега Владислава, а унук херцега Стјепана ; пак Баоша син херцега Хрвоја. — 25

2) бетрлопе Атпптајо: „РПеПе јатгдив под Хароећате“, Кттепхе 1651, П. р. 234. |

Соплата: „Метоте аепе јатгдбе пође деце ртостсге тетафопаћс а Паћа“ Хароћ 1875, П. р. 8. —

2) рг. Сто Тгићејка и „Оазт ћи“ тиглеја загајеузкоо, 200. 1594, р. 407. (Орла згеђгпота поуса Ваозе Ш).

5. Гјиће: „Оргв јидозгавепзкић пораса“, Хастеђ 1875, бађја ХТУ, 81. 2—10.

Јиречек : „Споменици српски“, Биоград 1892, с. 102 (џечат сасвим мален као од прстена а на њему главица као медједа или вука). = 25) Отђни, 8, р. 286.

26) Јатесек : Оадпогајз, р. 28. 27) Јтесек: „Натае за таззп нипа Вегдшетке рђоп Зетбђлеп ипа Возтљеп оаћтепа Тез МппеаПетх“, Ргас 1879, р. 20.

25) Лтесек, Напаедххтаххеп, р. 68.

29) Испореди још Чед. Мијатовића, Балшићи, с. 127, који вели: Горњом Зетом звао се онај сплет од брда и иланина, који се од Комова повија к западу, падајући стрмо у Паштровиће и Боку Которску. Сјеверна граница горњој Зети ишла је од прилике од Оногошта (Никшића) правцем к западу скрећући мало к) југозападу. до у море. Јужна граница хватала је од прилике линију која је полазила од утока Морачина у Скадарско језеро па правцем к западу до изнад Будве. Данас знамо с доста поузданости, да се западни дио горње Зете већ у ХР. вијеку звао Црном Гором.

30) Шспореди опет Чед. Мијатовића, Балшићи. с. 17, који каже : Доњом Зетом звала се она земља око Скадарскога језера и земља с обје стране ријеке Бојане на сјевер до подножја црногорских планина, на југ. до ријеке Дрима, на запад до самога мора. —

31) Испореди : „Историја српскога народа“, од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, у Биограду 1891; 1. 108 (краљ Милутин завладао цијелом сјеверном половином Арбаније године 1296); уз то погледај земљовид, у истој књизи с. ПЕР (јужна граница српске државе прије освојења Душанових). –