Годишњица Николе Чупића

Ииг3: 6 РУБИНА ННЕЉЕ 218

Милош Обреновић (1780—1860), по матери брат многоструко заслуженога и уваженога војводе Милана, чије је и презиме примио, — угледао је света у селу Средњој Добрињи ужичке нахије, куда му се мати Вишња преудала за некога крајње сиромашнога Тодора |Тешу) Михаиловића, с којим је изродила још синове Јована (1786) и Јефрема (1790). Он је покорену Србију опет дигао на оружје, ослободио је од Турака и њоме као насљедни кнез владао од 1815—1839. и 1858—1860.

Осредњи стас, веома крепак састав тела са широким прсима; омања и више заокругљена, но дугуљаста глава; широко, равно и сразмерно високо чело, изнад кога је израсла густа, смеђа и брижљиво сређена коса, — оздо је ограничено доста кратким, подебљим, честим и мало срашћеним обрвама смеђе боје; обрве надкривају два омања, бистра, смело отворена, но мало упала ока, која изненађују својом будношћу и неодољивом прозирљивошћу непосредне близине; нос прилично кратак, ниже корена благо покучаст и на доњем крају поширок, испод кога се пружају потањи, сразмерно дуги, густи и марљиво неговани смеђи обрци; повећа, онако по енглески оштро усечена, а дебљим, стиснутим уснама заоквирена уста, из којих могоше брујати моћне струје убедљивог говора, но која умедоше и ћутати као заливена; кратка, шиљаста брада оздо завршује увек глатко обријано лице, из кога избија пуна енергија воље и једрина здравога живота; и најпосле чисто, и у свему исправно одело, — јесу каракеристични спољашњи знаци необичне личности кнеза Милоша.

У првој својој младости најпре туђ слуга, за тим помоћник у марвеној трговини свога брата Милана, онда храбар војник у братовљевој рудничкој војски (1805 до 1810), по том војвода у истој (1810—1813), за овим кнез нахије рудничке (1813—1815), па истакнути вођ новог срећног устанка за ослобођење своје отачбине (1815) и најзад владајући насљедни кнез Србије, коју је после дугогодишњег неуморног напрезања свога јединствено довијеног духа, а мирним путем умео васпоставити и обезбедити у оним истим границама, што их је она још под Карађорђем (1812) имала, — то је цео,