Годишњица Николе Чупића

И 34а СОРБАИ ЈАН КЕ 215

Кад је уз Карађорђев устанак пристао, то се тачно незна; али пошто је овај већ целу Србију обузео, Молер се у велико тукао са сокоским Турцима.

Због непослушности и самовољства био је изгубио војводство, но Карађорђе му га је опет повратио, опростив му најпре сва сагрешења.

Године 1813. јуначки је бранио Лозницу до последњег часа; а кад није добио никакве помоћи, он је то место напустио, па прешао у Срем. Ту је Молер са другим Србима дочекао устанак кнеза Милоша (1815) и потпомагао га свачим. И пошто је на тајном састанку с кнезом Милошем у сремскоме селу Прогарима добио нека уверења о начину будуће владавине у ослобођеној својој отачбини, онда је на позив кнежев прешао у Србију. Кнез Милош га је поставио председником Народне канцеларије у Београду, која је крајем 1815. устројена била.

Но као такав, Молер је дошао у сукоб с кнезом Милошем на скупштини, која је држана у Београду о Ђурђеву дану 1816. године. Усљед тога српски кнезови вежу Молера и предаду везиру Марашлији, који га је после неколико дана удавио.

1") царев граду (Цариграду),

Ужице је варош са 5600 душа на реци Ђетињи, преко које воде два стара, добро очувана моста од камена. Оно је седиште окружне управне и судске власти, а од новијег времена и једне Реалке,

Ужице је имало и свој град, коме се није могло ласно приступити. Град је био српског порекла, али није имао веће ратничке вредности, но је служио канда само као заточиште политичких преступника.

После косовске пропасти пао је у руке Турцима, од којих га отеше Аустријанци (1690). Но Карловачким миром (1699) они мораше ужички град напустити, да га поново с великом муком отму (1717).

Од овда су Аустријанци дали ужичкоме граду већу војничку важност, јер су из њега чешће изашиљали војничке експедиције против околних, особито босанских Турака. При томе се они највише служише четама од јуначких ужичких добровољаца под својим капетанима.