Годишњица Николе Чупића

2 из СВОЈИХ УСПОМЕНА лила би београдску варош на две поле: на источну и на западну полу.

У источној поли биле су све веле зграде, становале су власти, и водиле се најживље трговине.

У западној полни пак налазиле су се: српска црква, школа, митрополија, и неколике куће што су припадале неким великим црквама на Истоку.

Крај, најближи око српске цркве, звао се Српски крај београдске вароши.

Петина у овој је поли било и турских кућа и џамија, али је тек број кућа хришћанских био већи и претежнији.

А на Сави, ван варошкога шанца, живели су сами Срби. Онде је само на савском Лиману било неколико турских каваница, које су обично примале Турке Бошњаке, који низа Саву на лађама слазе у Београд. Турци су се на Лиману задржали чак до године 1560.'

Кад су Срби, на крају године 1806, и у почетку 1507, узели од Турака варош и град београдски, они су се са свим природно намеетили у најживљем за Турака крају, заузевши најлешше куће које су иза њих остале, једно — што су то емалтрали као своју ратну добит, а друго —— што су на тој страни вароши п биле најлешпе и најудобније | зграде за сваку потребу.

Онда је на Дунаву, пспод Јалије, био навоз за прелазак преко Дунава; главна чаршија била је од Дорћола па горе до Зерека; Управни Савет, и куће

' Јула 24. тодине 1860, у вече, на Лиману се догодио сукоб између Срба и Турака. Најпре је била обична свађа, која се, доцније, претворила у крвави бој тако да је потребно било довести из касарне 100 стрелаца и неколико кавалериста — да поврате ред. Од тога случаја, ни један Турчин није ни огледао да се стално устави на Лиману да живи.