Годишњица Николе Чупића

КРОЗ БОСНУ. ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКУ КОТОРСКУ 213

Црква св. Госпође подигнута на истом месту где је и најстарија црква истог имена постојала.

Из Котора је Душанов протовистијар и саветник Никола Бућа, чији се потомци и сада налазе у Котору и. Дубровнику. Душан је походио Котор 1850 год. када је и у Дубровнику био. (Сп. ср. Кр. Ак.)

До 1420 Котор је припадао српској држави, а тада је прешао у Млетачке руке, а од тада је и православље у Боци почело оладати, а католичанство ширити се.

Да напоменем један интересан обичај, који у Котору код православних постоји.

Првог дана Духова (св. Тројице) гарда православних Срба врши параду пред црквом св. Луке. Гарда има: војводу, подвојводу, 2 сердара, 2 заставника и око 90 војника. Сви су из редова 0Одличних грађана. Одело им је: Црне чакшире До колена, са црним чарапама и ципелама. Горе јелек и Фермен везен. На глави црне свилене капе, а старешине имају калпаке. За појасом силаве везене са срмали пиштољима. Старешине носе сабље, а војници пушке срмом везене из најстаријег кремена.

На команду раде «ушчане радње, одају почаст владици и при изношењу иконе из цркве св. Богородице. Плотуне пале при возгласима и дочецима. Имају и своје заставе, богато урешене.

Котор има тесне и неправилне улице, које слабо сунце обасјава. Лети може бити велика топлота, а зими хладноћа. Котор се не може похвадити ни лепотом, ни угодним климатом. _

Цео Боко-Которсви залив опкољен је доста високим стеновитим брдима, која су према Црној Гори и највиша и најстеновитија.