Годишњица Николе Чупића

кроз БОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКУ КОТОРСКУ 221

што га ми имамо. По свему изгледа, да се више полаже на спољашну, него на унутрашњу вредност, више се троши на љуску, него на језгро.

Али свака слика има и наличје.

Ове сјајне слике засењене су, ако не и помрачене овим радњама: |

1. Аграрно питање није још решено, и ако је од окупације већ 18 година прошло,

По свој прилици, са расправом овог питања не отеже се, што се неуме да реши, него се то намерно одлаже. Решењем аграрнога питања добио би православни елеменат — кмети, а изгубили мухамеданци — спахије, а, то не годи вишој политици.

2. „Српски“ назив нетрпи се п свуда се замењује са „земаљски“, или „босански“ и „херцеговачки“. Цримстно је, да се развија сепаратизам код народа, избегавањем пмена „Српскога“, где год се то може, замењујући га обласним (босанским и херцеговачким), иди општим (земаљским). |

Наслов „српски“ не дозвољава сени у школи, ни у општини; свуда се брижљиво избегава.

У тој сврси штампају се чак и календари „Бошњак“ и „Херцеговац“.

Удружења и прославе, које носе српски тип, отежавају се.

У опште огледа се тежња, да се српеко име и српско осећање што више угуши.

За овај циљ бирају се и погодни чиновници. Интереено је, да је сада у Босни и Херцеговини чиновништво највише регрутовано из Пољака и Хрвата, док је Чеха све мање.

д. Насељавањем немачких колонија и подизањем католичких манастира тежња, је, да се ерпско-