Годишњица Николе Чупића

266 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

Са тога великога значаја, врањска је околина. привлачила пажњу и многих учених путника у средњем веку, од којих су нам, у различитим дневниницима, истина ситне, али опет и корисне белешке о њој остале. Од ових ћу путника споменути овде само Курипешића и Брауна, а и у оном ће се, истина непотпуном и незгодном изводу путописа ове врсте, у које је ушао и Петанчићев Путопис („Путовање по Балканском полуотоку >“) од И. Матковића, наћи још бележака о врањ. околини. Значај Врања и околине његове, скренуо је на се пажњу и савремених наших научника. —- Радови М. Ракића („Из Нове Србије“ УП Врање — „Отаџбина “ св. 17), М. Ђ. Милићевића („Краљевина Србија Ђ. Нови Крајеви,“ врањски округ) и других, ограничени су на скупљању грађе и описивању, али је међу њима одлично и прво место заузео Ст. Новаковић, који је у својим критичким радовима („Земљиште радње Немањине, историјско-географска. студија“ „Годишњица“ Чупића [ и „Ново Брдо и врањ. Поморавље“ — „Годишњица“ ШП), нека места и из историје врањске околине објаснио.

Ја сам останке старина у врањ. округу, колико их је још иза пера поменутих скупљача грађе остало, описао, и они ће, надам се, у „Браству«“ УШ, као грађа за историју и историјску геограФију, света угледати. А овим ћу редовима, овде, покушати, да, према данашњему стању историјске литературе и науке, нека мишљења, која су Ст. Новаковић и остали поставили, новим Фактима и разЛлозима поткрепим, нека да исправим и нека да из основа нова поставим.

3) Кад Јидовоуепвке АКкадешјје.