Годишњица Николе Чупића

968 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

алнонаииниљтсиннишитиш— и аао—сг-_пнниниминниснивињ о = ==

= —_- ——

Тадањи учитељ узме читанку и на дотичном месту, где ваља, међу стиховима, допише и ова два стиха: „А на Врању граду бијеломе,

„Онде беше Голубан војвода“

Присутни су то слушали и после се у велико говорило, да је врањски војвода био Гољубан.

— Епископ нишки, блаженопок. Нестор, обилазећи своју епархију дође и у Сурдулицу., и ту, у својој беседи, „објасни“ присутнима, како је он дошао у место, које се у стара времена звало Биногош. МИ ако сада пристанете са Сурдудичанима (варошанима) у разговор о прошлости Сурдулице, увераваће вас, да је то стари Виногош, и да су тако слушали од пок. владике Нестора.

— Пре три године путујем ја за Криву Реку, у пратњи само Крсте Војничанца, једнога промућурнога сељака, механџије из ДКлечовца села. На свему путу он ми причаше о прошлости кумановској, о Куманима, о Печењезима, о веливој и славној прошлости Куманова, старога Жегљигова и тако даље, „баснословно“. .. ! Кад дођосмо његовој кући, а оно син његов Спаса, био три године ученик лесковачке гимнасије, код нашега М. С. Милојевића. Син причао оцу н др. и та би причања код непажљива човека продрла као народна предања... и тако даље.

ж

Као што се из свега овога види, Врање се није звало Гољубићем или Гољупцем или Гољубињем, већ само Врдњем, као што нам је и путем историје, барем од ХЛ в. на овамо, познато.