Годишњица Николе Чупића

314 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

пи

ство Приштине и Косова према Врању; али с друге стране изгледа, да је Врање и онда, кад је било упућено на Скопље, тражило оне особине (било то трговине или др. врсте индустрије и културе у опште), које је већ свикло ва Косову и Приштини. Тим пре, штосу Врање п околина му, по административној подели, и под Турцима, припадали Лриштини или Џризрену“). Врањска Моравица, сада прешевски округ, припада и дан дањи приштинском мутесаритлуку. Овога је века само једаред, једно кратко доба, припадала Скопљу.

Ну ово би све важило за средњи век, а овога века је Врању долазила култура са запада, али и пак више са истока, из дан. Бугарске и Источне Румелије. У раду, о коме сам још у почетку нагласио, видеће се све ово врло опширно и тачно, а овде ћу напоменути, да је Врање у овоме веку имало најживљу трговину са Босном и Бугарском. Имало је и са јужним пределима балканским, али у другом и трећем степену, и то не у оном правцу, у коме ју је тражио Ст. Новаковић, већ највише са пределима, са унутрашњости, између Вардара и Струме. Шта више трговина с овим пределима као да је била већином у рукама Грка.

Два важна, артикла врањске индустрије, уже и покровац, водили су врањске трговце по свој Бугарској и Босни. Особито је била Босна на гласу са својих раника и др. артикала, који су се у Врању веома много трошили.

Ни данас се још не може искоренити у врањ.

и ЦНЦ

3) Радећи ову тачву, нисам имао при руди Хаџи-Калфу (Срп. Краљев. Академије. Споменик ХУ1Ц), те да аи није Врање н у његово доба приџададо приштинском иди иризренском санџању >