Годишњица Николе Чупића

%

НА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 319

и Ново брдо, и то да је једна била најпре у дан. нагоричком пољу, за тим у Кислинама, где је и Мих. Костантиновић ставља, а друга, мања, да је била у планивским кланцима на истоку од Врања и окоЛине му, онамо, одакле су путови из Ћустендила за Врање водили и одакле су и пре Турци на Врање нападали (1412.) Или да је Цар), који је се назазио у нагоричком пољу с великом, војском испослао једно оделење своје војске и ставио му у задатак, да Врање, да Свобаљићеву војску, иза леђа нападне и збуни. То би оделење; у том случају, имало да иде из нагоричкога поља долином Пчиње, уз реку Ичињу, те да изиђе на пут Лустендилски или паланачки, који су водили за Бању (врањску) и за Криву Веју и Корбевац. Јер нема сумње, да су обе српске војске, и она из Ситнице и она из Дубо-

чице, стајале у јакој вези, и да су знале за ону

велику турску војску у нагоричком пољу, над којом је био, по Мих. причању, сам Цар Мехмед... И у том случају обе су српске војске чекале непријатеља са нагоричкога поља. Међу тим видимо, да се Скобаљић судара са једном турском војском, која, никако не изгледа, да је дошла са нагоричкога, поља, и која није тако силна, и са којом не налазимо Цара Мехмеда. И то где се судара него у Бањи. Да је ова прва војска, коју је Скобаљић разбио, долазила са нагоричкога поља, из главна царева стана, Скобаљић би је дочекао у кланцима барем дан. Кршевичке реке или туда негде, ако не још и даље, напред, остављајући град Врање и богато Поморавље иза себе, и не испуштајући, не уступа-

9 У два летописа стоји Мехмед бег, а да је Кислине пленио баша (пала) стоји у свих детописа (поменутих)