Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 321

—– о - —

Ово ми даје још више разлота, да наставим своје, разаичито од Новаковићева, разумевање овога догађаја. Друвчије, дакле, није могло бити, него да је Скобаљић потукао у Бањи ону турску војску, која је силазила са путова ћустендилскога и паланачкога. По што је ту војску потукао, пошао је напред, и састао је се са ситничком војском, где, у данат. Морави, те Султана Мехмеда дочекао и пропао. Мислим да је се спојио са ситничком војском за то, да обе војске дочекају силну Мехмедову војску, где испред Карадага, или Карпине, или испред Кончуља, а још и из Мих. речи где вели: „дође сам цар са својом војском и разбије их (множина, ако Мих. није имао на уму „људе“ који су се скупили у Глубочици), и за то, што не налазимо нигде више ситничку војску.

Сад нам остаје да видимо где је се битка између Скобаљићеве и Мехмедове војске догодила, другим речима, да одредимо места: Кислине и Трепању.

Новаковић је добио о Кислинама један нетачан извештај (по распитивању пок. К. Протића бив. Краљевскога Намесника), а за Трепању је добио два извештаја, који један другоме не одговарају.

Колико ја познајем Моравицу, ова је места тешко тачно одредити. Трепање данас нема, а Кисљине још мање. Оно што је пок. К. Протић јавио, не одговара Кислини у споменицима. Што се киселих вода тиче, има их, и по самој Моравици доста. Ено баш у Поморављу, више села Раковца“') киселе и лековите воде, али таква места нису била

аи

1) српско село на девој страни насила Врање-Куманоко један час далеко од наше границе.

ГОДИШЊИЦА ХМ! 21