Годишњица Николе Чупића

Моји Лешнички познаници

Димитрије Нинолић, начелник среза мачванкога. Овога човека ја сам први пут видео, и с им се познао, кад сам, путујући од Шапца за ешницу, свратио у Богатић, где је среска канцеарија, и јавио се њему, као носиоцу државне влаги у срезу, у ком је била моја школа.

Господин Николић, који је, не знам по чем, осио чудан надимак Турчин, мене је примио не оже лепше бити, и обрадовао ме је својом ведиом љубављу према школи. Он се родио у Крагувцу, зато је, говорећи, често у падежима грешио, акценат му је увек остао левачки, али у писању икад није имао тих грешака. Онда му је могао ити 30——98 година. Бејаше човек омалепа раста, рње масти, густих бркова, и у опште врло космат. (осио се је просто: све хаљине на њему биле су а обичнога сукна. У младости, Николић је слуио у војсци, где је обикао на ред и тачност у лужби. Иза тога, ушао је у полициску службу, у ојој је постао начелник срезу рујанском, у округу жичком. Срез рујански био је необично велик прогором и, често, богат хајдуцима. Николић се је репоручио успешно сатирући те рђаве људе. Кад з је, 18 априла 1850", рујански срез, разделио

2 Љборник У, 117—119.