Годишњица Николе Чупића

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 21

трио

Турчин Мула-Јусуф, Лешничанин родом, био је изучио турску књигу, и већ постао зналац Корана. Кад су Турци исељени из Лешнице, он се настанио онамо преко Дрине у Јањи; и оданде је често прелазио у Лешницу те Турцима, који су своје земље продавали Србима, читао старе и писао нове тапије.

Мула-Јусуф је те тапије писао веома кратко. Једном га ја замолих да ми ту целу своју тапију преведе од речи до речи, и он радо то учини. Најпре ми каза да она једна реч у врху тапије значи: У име Бога, пили: Боже помози ! То се, вели, ставља, за то да Бог чува тај докуменат. И чува га одиста, тврђаше Мула: — ако ова тапија и у воду падне, прогутаће је риба; алас ће удовити рибу, распорити је, и тапију наћи!

После тога објашњења, он ми текст тапије овако преведе:

„ Повргљ касабе Љешнице село је Стража. Испод села Страже мјесто је Жичко Поље. У том пољу моја је њива, између суседа (тих и тиг). Ту њиву данас продадог том и том, за толико цм толико, џ новце примих. Он да зирати земљу с алалом, а ја да видим хаир од новаца. У „Љешници (тога и тога). Продаваљ.“

После тога, ја једном рекох Сави писару: да ли не би било боље да и он своја писмена пише тако кратко '

— Пе знаш ти, што је сељак, млади господине, одговори Сава. Да му ја напишем толицно, он би ми једва дао бешлук (динар), а, за мој темесућ од табака он без речи даје талир, и Јо ДОнесе ћурка руке ради !