Годишњица Николе Чупића

Директор М. Спасић

Пред крај школске године, која се онда свршавала двадесетим даном месеца јула, једном, пред по дне, у авлију моје школе, која је уједно била и авлија општинског суда, улетеше кола капетана Димитрија Николића, а за колима момак на коњу уведе једног коња оседлана без јахача. У колима пак беху Капетан Николић и Директор школа Милован Спасић. Овај имаше на себи ондашњу „вицеуниформу“: капут и панталоне од плаве чохе, са белим испускама, а на глави путнички шешир са широким ободом.

Мени рекоше, јер је већ скоро било по дне, да пустим децу, па после ручка у 2 сата да их скупим: да буде испит.

Тачно у 2 сата почео је г. Директор испитивати ђаке, и испитивао их је до после задаска сунца. За толико дуго време многа су се деца уморила, а нека су и задремала.

Кад сам, после испита, приметио г. Директору: да је ово много за децу у један мах, он ми је одговорио да је тим „инструкционим“ испитом жеЛео мени, као младом учитељу, показати како се предаје! Ово ја радим, вели, више за учитеља, него за ђаке! и Мојим радом у школи г. Директор је био веома задовољан. Хвалио ме је у очи и пред Леш-