Годишњица Николе Чупића

394 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

") свемогући (свемоћче, свемоћни Боже)! Устави (Уставде, де заустави, дедер задржи) време (вријеме) ај. а Боже! Дедер заустави време, да не тече тако!

| јака мећаво скидај (кидај, У внањец) ми се с душе

тј. Мећавино нестај, Под овом мећавином разуме се овде оно зло време

тиранске управе београдскога везира Сулејман-паше.

Скопљака. У), моји леди растопите (растопте) се т.ј. Растопите се ледови са мога срца, Под овим ледовима на срцу Србије разуме се она њена премрлост, која је беше обузела у време њенога робовања Турцима.

'0), више робињом не зови кад и кад (зивкај) мене

(ме) нико (нитко) т.ј. Већ ме нико не зивкај робињом!!

Овде се разумеју стране државе и народи, које Србија познаје.

1) сажалите (сжалтеј се Србијом (мученицом) давнашњом (давном) тј. Та сажалите се Србијом, која је мученица одавно,

!>), пролећу моме (ми) сви помозите (помозте) гранути (гранут, да гране),

Овде се разуме оно прво пролеће слободнога државнога живота после свршенога устанка за ослобођење Србије у 18315. години. -

'3). иза (за, после) стеге (стужом) сваких страдања (страданија) !

Под овима се разумеју она, што су стезала Србију у време њенога робовања Турцима, особито под везиром Сулејман-пашом Скопљаком.

14), јужни ветре брате (брале) де (ну, дедер) снег (снијег) растапај (растварај, разноси, уништавај)

15), мојих (мојије) сведичних (сведичније, у свему поносних) планина (гора)

16. стена (стијена) камења (крша, кршева) уплес-

/

њенога |уплесњена, плеснивога, устајанога).

'7), де оми, дедер уми ми сузне очи моје;

Овим је исказана жеља, да јужни ветар донесе и пролетњу кишу, која би Србији умила њене сузне очи.

59 52 Е5 3

= “ 24 5 5 3 3 3 “ас ~

4 МИ ата бал се ар аГУ 27

«

АН АРА